Mjesto Bobota se u dokumentima prvi put spominje 1269. godine kao imanje jedne mađarske plemićke obitelji. Naziv mjesta je vjerojatno izveden iz imena jednog od vlasnika imanja. Tadašnje selo nije se nalazilo na današnjem mjestu. Naselje je bilo na mjestu današnje Stare Bobote, nešto sjeverozapadnije, uz lijevu stranu rijeke Vuke.

Zapisano je da je godine 1366. mjesto naseljeno pravoslavnim Srbima.

Mještani Bobote su se iz nepoznatih razloga raselili 1687. godine i selo je bilo pusto deset godina.

Nakon toga dolazi 14 srpskih obitelji, koje nedaleko od starog naselja, u šumi, grade svoje kolibe. I u narednim godinama doseljavaju se nove obitelji. Dolaze iz Bačke, Crne Gore i Mačve, a najviše iz Baranje.

Prema popisu stanovništva iz 1736. godine Bobota ima 82 kućanstva.

Među njima su: Barvalci, Bošnjaci, Klajići, Milinkovići, Patkovići, Petrovići, Vukajlovići i drugi.

Zabilježeno je da je 1905. godine u selu bilo 418 obitelji sa 2570 stanovnika.

Škola je osnovana 1785. godine.

Prvi učitelj je bio Lazar Stojanović.

Škola se nalazila na prostoru današnjeg vatrogasnog doma.

1928. godine sagrađena je postojeća školska zgrada sa 4 učionice i zbornicom.

Poslije drugog svjetskog rata škola je dobila ime Osnovna škola „Bogoljub Vukajlović“.

1975. godine dograđenе su još četiri učionice, i pripadajući kabineti, ured ravnatelja, ured tajnika kao i sanitarni čvor.

Matična škola Bobota, sa svoje četiri područne škole (PŠ Vera, PŠ Klisa, PŠ Ludvinci i PŠ Ćelije) upisuje u šk. godini 1974./75. 421 učenika raspoređenih u 17 razrednih odjela.

Narednih godina broj učenika je ostao isti ili se neznatno smanjivao. Erdutskim sporazumom i mirnom reintegracijom ratom zahvaćenih područja 1997. godine škola dobiva sadašnji naziv OŠ „Bobota“. Posljednjih godina broj učenika pao je ispod 200, broj odjela na 12. Po 1 odjel u Matičnoj školi Bobota od 1. do 8. razreda.

U PŠ Pačetin i PŠ Vera po dva kombinirana razredna odjela, a u PŠ Klisa i PŠ Ludvinci po 1 kombinirani razredni odjel.

Место Бобота се у документима први пут спомиње 1269. године као имање једне мађарске племићке породице. Назив места је вероватно изведен из имена једног од власника имања. Тадашње село није се налазило на данашњем месту. Насеље је било на месту данашње Старе Боботе, нешто северозападније, уз леву страну реке Вуке.

Записано је да је године 1366. место насељено православним Србима.

Мештани Боботе су се из непознатих разлога раселили 1687. године и село је било пусто десет година.

Након тога долази 14 српских породица, које недалеко од старог насеља, у шуми, граде своје колибе. И у наредним годинама досељавају се нове породице. Долазе из Бачке, Црне Горе и Мачве, а највише из Барање.

Према попису становништва из 1736. године Бобота има 82 домаћинства.

Међу њима су: Барвалци, Бошњаци, Клајићи, Милинковићи, Патковићи, Петровићи, Вукајловићи и други.

Забележено је да је 1905. године у селу било 418 породица са 2570 становника.

Школа је основана 1785. године.

Први учитељ је био Лазар Стојановић.

Школа се налазила на простору данашњег ватрогасног дома.

1928. године саграђена је постојећа школска зграда са 4 учионице и зборницом.

После другог светског рата школа је добила име Основна школа „Богољуб Вукајловић“.

1975. године дограђене су још четири учионице, и припадајући кабинети, канцеларија директора, канцеларија секретара као и санитарни чвор.

Матична школа Бобота, са своје четири подручне школе (ПШ Вера, ПШ Клиса, ПШ Лудвинци и ПШ Ћелије) уписује у шк. години 1974./75. 421 ученика распоређених у 17 разредних одељења.

Наредних година број ученика је остао исти или се незнатно смањивао. Ердутским споразумом и мирном реинтеграцијом ратом захваћених подручја 1997. године школа добива садашњи назив ОШ „Бобота“. Последњих година број ученика пао је испод 200, број одељења на 12. По 1 одељење у Матичној школи Бобота од 1. до 8. разреда.

У ПШ Пачетин и ПШ Вера по два комбинована разредна одељења, а у ПШ Клиса и ПШ Лудвинци по 1 комбиновано разредно одељење.